Zašto podržime, čiju glavu gore?

Podrška. Od trenutka kad sam postala zigot do današnjeg dana, meni je neophodna podrška drugih. Divim se joginima koji u samoći meditiraju na planinskim vrhovima, ali se pitam da li bi oni bili tamo da je naša civilizacija u ravnoteži.

Zarad svoje ravnoteže, pišem o podršci. Podižem glavu kada god stignem u sadašnji trenutak. Na pogled ka gore svima skrećem pažnju kada nosovi krenu da im rovare po betonu. Podrška samome sebi je neprocjenjiva, a podrška drugih neminovna za zdrav i ispunjen život.

Ja sam izvor ljubavi. Naučili su me da se odazivam na “Nikolina”, ili “Nina”, na volju vam. Učim, rastem, čitam, meditiram, krećem se, bivstvujem, dišem, opuštam se, živim svoje snove i sa razlogom dolazim u vaše živote.

Sve sa razlogom.

Ljubav svuda.

Podrži me.

Zagrljaj.